Поза, пресек и став

ПОЗА, ПРЕСЕК И СТАВ  〈∴〉    штампана издања

22 наслова: Трбуси времена  (уместо предговора) / Три круга – Један, два, и пола јесу… три! / Плачу варвари /  Black Call d.o.o. / Треба заборавити на себе и одскакутати у сусрет другима / Стакалце: диколон, дикобраз, дикирион / Лица / Около наоколо / Жарка жеља, усрдна молба / Искушења / Канџе / У аутобусу / Пошаст / С друге стране догађаја / Један необичан стари упитник / Зашто не? / Пут за гробље / Поступак / Безразложни сусрети / Три упозорења / Нико још није бога за браду ухватио / Зид, параван и прозор

Како се снаћи у експлозији информација? Да ли унапред трошити време или мудро застајати пред отвореним маргинама? Све крхотине друштва су видљиве, ваља их само уочити и издвојити их у потрази за идентитетом(…) Целину кратких прича као да прати реченица Бојане Николетић: ‘Звонце је имало звук праха’, додао бих, златног праха разасутог по малим ноћним причама за уз тихи мирис кафе и чоколаде.
– Милутин Ж. Павлов, књижевник, Нови Сад

Све узев, збирка кратких прича ‘Поза, пресек и став’ Бојане Николетић барата екстремима. Та и таква сврсисходност није више метафизичка категорија, већ наредба злодоби у којој живимо. Онтолошка упитаност човека (над самим собом) сведена је само на једно питање: Да ли сам данас био довољно безличан, довољно бесмислен? Срећом, пред нама је увек и сутра. Богом дано за позу, пресек и став.
– Драшко Милетић, књижевник, Београд