Конципиран као нека врста помоћи читаоцима у проналажењу пута до пријатнијих, неоптерећених породичних односа као и до лежернијег личног односа према свету, Београдски неуротик, са радним поднасловом часопис за негу и очување душевног здравља, замишљен је као нека врста компаса у вртлозима и магли свакодневног живота.
Часопис се, грубо речено, састоји из два дела: „психолошког“ и „културног“. Поред рубрика посвећених анализи претпостављених породичних односа и околности, први део обухвата и три рубрике које нуде и преиспитују поједина оруђа, психолошке и културне технике којима читалац може и сам да се послужи, ако жели, за додатно преиспитивање појединих специфичности своје посебне животне позиције и судбине.
Једна од тих рубрика, TERRA EST STELLA, бави се астрологијом и њеном практичном вредношћу, са аргументима за и против, и повезана је са првом рубриком, названом ПРАГОВИ И ФАЗЕ, која би требало да оним читаоцима којима би такав свеобухватан приступ, приступ одозго, помогао да уз помоћ неког од општих погледа на људска питања (тумачења животних решења неке од религија или, пак, науке) или неког конкретног решења проблема понуђених у тим системима стекну неку врсту „опште слике“ могућих разрешења кључних животних позиција, да таквим читаоцима, дакле, послужи као инспирација и као путоказ.
Како су у различитим религијама (религијским системима) за различите ствари, различите егзистенцијално важне моменте, налажена адекватна, неоптерећујућа решења, читаоцу се као инспирација нуди поглед на ствари из различитих углова (некад би то требало да буде поглед на исти проблем из два или више углова гледања, некад појединачно обрађен моменат људског искуства који се у неком од верских система нашао у жижи пажње док је у другим то у мањој мери).
Часопис ни у ком случају не улази у верско опредељење читаоца нити пропагира одређени верски поглед на свет. Зато се, као репер, нуди и научно, психолошко гледиште на исту ствар. Могло би бити теже наћи ауторе вољне да сарађују у овој првој рубрици, у ком случају би могли бити објављивани преводи текстова на исте теме страних аутора, можда чак и у сарадњи са неким од културних центара у Београду. У понеком броју би та прва рубрика можда могла бити и сасвим изостављена.
Пошто не желимо да сугерирамо да су социјална или културна изолација или, пак, телесно неактиван живот проведен у мислима и анализи рецепт за срећу, поред осврта на социјалне игре у рубрици ОДБРАНА НЕВИДЉИВОМ ТАНГЕНТОМ, у другом делу се нуди програм културних активности који почиње рубриком за телесно здравље и фитнес а затим, преко рубрике за бављење домаћим љубимцима уз што мање несналажења и практичних проблема стижемо до вечерњих излазака и београдског уметничког и забавног живота.
Последње три ауторске рубрике (БЕОГРАДСКИ ИМПРЕСИОНАБЛ, DON`T BE A STRANGER и БЕЛОСВЕТСКА ДОПИСНИЦА) баве се, редом: импресијама из реалног живота; реалношћу избеглиштва (немалог броја људи) у Београду који и поред свег труда, и ако имају среће, не могу бити поштеђени неудобности натурализованог (културног) идентитета; најзад, нашим градом виђеним са стране, очима људи који га познају иако нису одавде или оних који су одавде отишли па нас сада посматрају кроз призму бар још једне културе – ово не треба схватити баш сасвим круто, аутори прве и треће могу бити писци и други културни посленици, новинари или научници: дописи могу бити било есеји било анализе, не обавезно на тему Београда, читалац би сигурно уживао и у виђењу Сијетла, Вашингтон, очима једног „нашег човека“.
На крају се налази ОГЛАСНА ТАБЛА која би требало да бар једним делом покрива трошкове издавања часописа а у којој би и сами аутори могли бесплатно да оглашавају: приватну праксу (психотерапеути, рецимо), други посао којим се баве или нешто треће – неку врсту размене или друго што би им могло бити потребно.
Друге врсте огласа – комерцијални огласи, односно рекламни огласи спонзора.
За сам крај остаје један каиш из стрипа Peanuts Чарлса Шулца или неког домаћег аутора, у сличном духу – подстрек на филозофску релаксацију и лепши поглед на живот.
Ово је часопис за људе млађих година, млађих средњих година и средњих година – пре свих. За оне који поред успеха желе да одрже и породицу, без претеране напетости и нервне напрегнутости.
Часопис, дакле, за људе који желе срећан живот.
Наслови рубрика су у концепту наведени великим словима, остало су додатна објашњења за ауторе којим би се могао у извесној мери оцртати угао гледања на ствари.
Прва идеја је била да за сваку рубрику у поједином броју може ићи (чак) по неколико текстова, према прилици и могућностима аутора, а да се самим ауторима (када је реч о областима психологије и духовне науке) у потпуности препусти конципирање приступа – општи поглед, фокус или мешовити приступ – уз понуду за сарадњу док аутор сам не нађе да је за њега тема исцрпена (с тим што се аутору, уколико је потребно, може понудити извесна лекторска помоћ или сугестија у погледу стила јер људи који се дуго баве праксом неретко изгубе лагани, грађански начин изражавања и дешава се да застране у стручни жаргон и тешки терапеутски стил изражавања).
Аутор који налази да је рекао све што је имао на одређену тему, могао би нас, можда, упутити на неког колегу који би за исту рубрику могао да пише из свог, опет, угла, који ионако ни у ком случају не може бити баш сасвим исти.
Како се никад не може знати који ће тачно приступ у тако замршеним стварима какве су ствари срца, душе и породице некоме лично баш сасвим одговарати, наш читалац ће то сигурно умети да цени.
Ми смо на страни читаоца: његовим потребама, његовом индивидуалношћу и његовим особеним животним искуством и позицијама правдамо потребу за многим ауторима, како у једном броју тако и у времену. Људско искуство је, пре свега, интимно искуство и, у истој тој мери, непоновљиво искуство. Ко ће знати ко је за кога прави мудрац и прави видовњак – зато ми својим читаоцима нудимо обиље приступа, обиље тема и обиље аутора.
Прави маг у свом животу је само наш читалац сам.
Часопис би се, дакле, једним делом издржавао од ОГЛАСНЕ ТАБЛЕ, другим од претплате коју би требало организовати путем већ постојећих новинских публикација и књижара као и путем претплатних листића у просторијама самих оглашивача у часопису, по библиотекама, културним центрима итд.
Уколико би часопис ликовним решењем и прилозима (квалитет штампе; квалитетни ликовни прилози, репродукције и фотографије) остварио ниво часописа вредног и визуелне пажње, могао би се надати и сигурном комерцијалном успеху, те би тако питање његовог материјалног опстанка било решено и без трајног покровитељства, које изгледа неопходно за сам почетак.
Овако конципиран часопис могао би, уз одговарајућу организацију и рекламу, да излази једанпут месечно и да се тако покаже и комерцијалним.
Требало би, дакле, имати спонзора за иницијалне трошкове покретања часописа, што значи за трошкове штампе, рекламних и огласних листића за Огласну таблу, за претплату путем књижара, комерцијалних вежбаоница, психолошких саветовалишта, библиотека, културних центара, за трошкове медијског оглашавања као и за трошкове излажења првих неколико бројева (квалитетна штампа, редакцијски трошкови и ауторски хонорари).
Бојана Николетић
све информације: privaut@gmail.com